ПРЕДЛОЗИ ПРОЈЕКАТА


Поред приказаних редовних активности Института, који обухватају сондаже јавног мњења, маркетиншка истраживања, специјалне истраживачке захвате по захтевима заинтересованих наручилаца (повремено), округлих столова и научних конференција, јавне и стручне презентације резултата истраживања, стручне и политичке едукације унутар и изван Института, као и издавачке делатности у области научне и стручне делатности и периодике, окосницу и главно поље научног ангажовања Института у предстојећем истраживачком периоду треба да представљају шири и систематски истраживачки пројекти. Реч је о вишегодишњим истраживањима у кључним областима научноистраживачког рада Института, који се могу релаизовати само уз финансијску подршку друштвене заједнице, односно државе. У претходним месецима у Институту колегијум старијих истраживача, обавио је темељите расправе о најбитнијим и најактуелнијим проблемима и поверио својим стручњацима израду првих пројекција оних истраживачких захвата за које сматра да имају стратегијски значај за модернизацију и демократски преображај Србије у раздобљу од неколико наредних година. Ти захвати односе се на модернизацију и развој политичких институција, медија и комуникација, као и социјалне политике и социјалног рада у Србији 2001-2004. године, на којима би се ангажовали истраживачки потенцијали Института, као и одабрани круг спољних сарадника. Скице тих пројеката дају се у три следећа нацрта:


I Политичка модернизација и развој демократских институција у Србији (2001-2004)

Избор теме и читава замисао планираног пројекта је да у периоду предвиђеном за политичке реформе и доношење новог устава, низом истраживачких захвата прошири научну основу и пружи практичну подршку развоју демократских институција у Србији и у тим оквирима, пре свега, успостављању савременог и ефикасног система правне државе и демократске владавине права. У том смислу овај пројект треба да има примењени карактер и да својим резултатима допринесе циљевима демократске обнове и рационалније организације државних и јавних установа као и демократској стабилизацји политичког система у Србији, чије ће основе бити утврђене новим Уставом.

Као што је познато, у Србији, као и у Југославији већ дуже од пола века доминира аутократска владавина и партијска држава, која је антипод модерној демократској и правној држави. У моделу партијске владавине, политичка мобилизација са повременим фасадним реформама и декларативним уставима и програмима, потпуно је потиснула изградњу модерних и ефикасних демократских установа и подстакла приватизацију државе од стране владајућих група, а преко тога и назадовање и корупцију политичких установа, као и привреде и друштва у целини.
У тим условима рационална институционализација политичког система никад није била доведена до краја, јер је стварна власт била у рукама партијских олигархија и других неформалних центара политичке и друштвене моћи. Раскорак између политичке мобилизације и недовршене институционализације током последњих десет година, још више се повећао под утицајем монополизације и борбе за самоодржања раније ауторитарне власти по сваку цену, уз неповољно спољашње окружење индуцирано погрешном државном политиком.

У систему је дошло до дефицита права, кохезије, ауторитета, консензуса; до слабљења грађанских обавеза и дисциплине, и пораста насиља са слабим и зависним институцијама и неконтролисаним деловањем социјалних група и захтева. Уместо општег добра и јавног интереса уграђеног у институције система, дошло је до регресије у друштвеним и политичким вредностима и процесима са растућим сиромаштвом и друштвеним неједнакостима, појавама безакоња и угрожавања мира и сигурности, узурпацијама владајућег слоја ради стицања моћи, богатства, присталица и харизме.
Владајућа олигархија ставила се на располагање масама, а масе популистичким елитама, уз одсуство правих институција и преторијанску функцију целокупног система “у коме су приватне и личне амбиције остале незауздане јавним ауторитетом, а улога моћи (богатства и силе) максимализована и јача од права и постојећих институција” (Рапопорт).

Демократским променама у Србији крајем 2000. године створене су основне претпоставке за превазилажење партијске владавине и за модернизацију и обнову демократских институција са правном државом и ефикасним механизмима и процедурама владавине права и правне државе као најважније и незаобилазне окоснице демократске консолидације и стабилности. Међутим, бреме које су оставили претходни режими, не само у сфери политичке организације друштва и ослабљених институција, већ и у обрасцима друштвеног понашања људи, уз повећану политичку мобилизацију и пораст аспирација и очекивања делова друштва, поставља сложене и тешке задатке и изазове у процесима демократске обнове и стабилизације друштвених установа. Иако је Србија у 19. и почетком 20. века остварила одређене тековине и институције демократске уставности и националне државе, у другој половини 20. века, оне су разорене деловањем партијске државе и ауторитарних, диктаторских и популистичких политичких режима. У садашњим условима још увек преовлађује раст политичке мобилизације, уз недовољну консолидацију институција и асоцијативних и интегративних елемената у систему.

2. Имајући у виду да у политичком систему и даље преовлађују центрифугалне тенденције и пораст политичких и социјалних аспирација и захтева (input), а да је ниво институционализације система, односно да је затечена интегративна и регулативна моћ институција (output) недовољна да контролише и усмерава социјалне и политичке процесе, тежиште овог истраживања биће на утврђивању постојећег нивоа институционализације и свих претпоставки и моделитета за обнову демократских институција утемељених на општем добру и јавном интересу, а не на приватним интересима и амбицијама појединих политичких група или личности. Тај процес утемељења аутентичних друштвених и јавних институција, захтева почетну сагласност и одређену концентрацију моћи за реформске захвате, али притом ваља онемогућити ризик осамостаљивања тих центара или носилаца моћи, који ће и сами бити подвргнути институционалном и правном ограничењу. Међутим, јачање институционализације у систему је средишњи задатак политичке модернизације и развоја, који се не би могао даље одлагати, без опасности за стабилност друштвеног поретка, после извршених демократских промена.

3.У дефинисању предмета овог истраживања и у реализацији пројекта, примениће се доступна светска искуства и стандарди у проучавању и подстицању политике модернизације и развоја. Тако би се ниво институционализације мерио серијом кључних варијабли као што су: а) ступањ рационализације институција (кретање од партикуларног и затвореног ка универзалном моделу, имајући у виду европске и светске стандарде); б) ступањ демократизације (плурализам, равнотежа власти итд.); в) равнотежа политичке мобилизације и партиципације у односу на ниво институционализације; г) национална интеграција и институционализација (национални идентитет и његова модернизација, политичка интеграција држављана из дијаспоре, мањине и механизми институционалног решавања етничких конфликата, итд.); д) адаптибилност институција, (функционална, генерацијска, трајање); ђ) сложеност институција као услов њихове стабилности (диференцираност, специјализованост персонала итд.); е) аутономност институција (ступањ везаности за право и јавне интересе насупрот интересима посебних група или појединаца, стручна компетенција итд.); ж) кохеренција институција (специјализованост, повезаност са референтним групама, консензус-спољашњи и унутрашњи, хоризонтална и вертикална повезаност у мрежи институција итд.). На основу ових емпиријских и мерљивих варијабли институционализације извели би се спецификовни закључци о правцима њиховог даљег повезивања у оквиру целовитог система.

4. Поред овог општег истраживања стања и могућности демократске институционализције политичког поретка у Србији које би било емпиријског карактера (на одабраном узорку институција), као посебни истраживачки захвати, такође емпиријског карактера, биле би обрађене следеће битне теме:
  1. Страначка структура и трансформација партијске у правну државу (видови институционализације и државне и јавне контроле странака, редукција броја странака путем изборног система, механизми јачања унутрастраначке демократије и сл);
  2. Модели регионализације и регионалне државе у Србији (постојећи и нови пројекти);
  3. Демократизација и институционализација локалних заједница и локалне самоуправе у Србији (форме учешћа грађана, типови организације локалних заједница итд.);
  4. Политичко информисање и дифузија модернизацијских вредности у демократском преображају Србије;
  5. Институционалне иновације у политичком систему (омбудсман, контролни механизми, антикорупционе мере итд.);
  6. Процеси политичке модернизације и облици и садржаји националног идентитета;
5.На овом пројекту било би ангажовано најмање 25 истраживача различитог профила (правници, економисти, комуниколози, историчари, политиколози, социолози и психолози), из реда сталних и спољних сарадника Института за политичке студије. Реализација пројекта би трајала 3-4 године, са неопходним бројем истраживачких места од 25 x 12 m. Оријентациона вредност пројекта би била 15.000.000 дин., под претпоставком бруто обрачуна трошкова.

6.Општа напомена: овде се даје само оквирна скица пројекта, а његова детаљна разрада по темама била би завршена до јуна 2001. и поднета Министарству за науку и технологију Републике Србије на увид и одлучивање.

II Медији и комуникaције у Србији на почетку 21. века

Центар за медије и комуникације Института планира за период до 2004. године истраживања на пројекту под називом Медији и комуникације у Србији на почетку 21. века са следећим темама односно потпројектима:
  • Политичке комуникације у демократском систему;
  • Медијска валоризација и функција невладиних организација у демократизацији Србије;
  • Информационо-комуникациони суверенитет Србије у светлу права на комуницирање и нове комуникативне стратегије као синтезе трансевропских и универзалних принципа;
  • Развој нових медијских технологија и њихов утицај на информационо-комуникациони систем Србије.
Иако су почетком протекле деценије отворене значајне нормативне промене у Србије увођењем медијског плурализма, није остварен напредак у демократизацији јавног, нејавног и општег друштвеног дијалога. Напротив настављена је и продубљена конфликтна информационо-комуникациона парадигма, која је додатно деструктивно деловала на друштвене односе у Србији и Србије са окружењем и светом.

После промена крајем 2000. године, стање се битно изменило. Укинут је екстремно репресивни Закон о информисању. Изборена је и успостављена слобода говора каква раније није постојала. Међутим, медији у Србији су у основи остали и даље разапети између наслеђа реалсоцијализма, пробуђеног национализма и потребе демократске транзиције и усвајања нових вредности и метода деловања.

Истраживање домена политичких комуникација у Србији иницирано је још 1991. године. Објављено је и неколико чланака и студија са теоријским и примењеним концептима примереним начелима плуралистичког друштва. Али, за наставак и продубљивање овог пројектног задатка и његове друштвене ефекте нису постојале политичке претпоставке. Уместо тога истраживања су вршена у домену конфликтне парадигме и “медијског рата” као основног обележја протеклог времена. Политичке комуникације у Србији намећу потребу ослобађања баласта прошлости односно редундантности манипулације, искључивости и конфликтне структуре форми и садржаја политичких исказа. Истраживање садржаја медија и преференција аудиторијума пре свега треба да послуже као емпиријски фундамент за елаборирање примењених комуникативних концепција прожетих савременим елементима демократске праксе и равноправне плуралистичке комуникације. За истраживање сфере политичких комуникација у Србији пожељна је, али није примарна међународна сарадња. Она би се евентуално валоризовала организовањем стручно научног скупа домаћих и међународних истраживача и стручњака. Ради се, дакле, о примењеним научно-стручним ефектима истраживања домена политичких комуникација у Србији. Са становишта ефеката истраживања приоритет треба дати успостављању дијалога и кооперације између комуникативне праксе, тј. медија и науке која се тиме бави.

Потпројектна тема Медијска валоризација функција невладиних организација у демократизацији Србије обухвата истраживања невладиних организација (НГО) као новог феномена који представља проширење аутономног цивилног друштва у Србији. Истраживање треба да покаже да ли, на који начин и у коме обиму медији валоризују појаву, развој и деловање невладиних организација. Истраживање тих феномена значајно је не само са становишта самог “регистровања” постојања НГО у Србији, већ и јавности и ефеката њиховог рада и афирмације у јавности. Полазна хипотеза је да и поред постојања већег броја НГО, њихове активности су још увек мало познате у ужим или ширим срединама, што се вероватно одражава и на ефекте њиховог деловања у изградњи цивилног друштва. У оквиру потпројекта Информационо-комуникациони суверенитет Србије, предвиђена су истраживања комуникативно-политичких, правних и етичких фактора, који обликују демократске и независне медије као и стање и развој комуникативне инфраструктуре у Србији у контексту међународних норми, техничких стандарда и пројекција.

Истраживање ће обухватити компаративне аспекте, посебно на релацији Србија – Европа, а затим и међународне институције, декларације, повеље владиних и невладиних експертских тела и група у области информисања и комуницирања. Један од сегмената истраживања је комуникативна инфраструктура. У овом делу предвиђено је и истраживање феномена разарања комуникативне инфраструктуре у Србији 1999. године (последице, проблеми и значај у националним и међународним размерама, могућности обештећења и обнове, итд.).

Циљ истраживања је да разјасни кључна питања информационо-комуникационог суверенитета државе која је у међувремену доживела значајне демократске промене. Основна хипотеза истраживања је да се суверенитет у овом домену трансформише од “изолованог” суверенитета у кооперативни суверенитет на релацији грађанин-држава у унутрашњим транснационаним размерама.

Пројект о развоју нових медијских технологија представља посебан изазов за науку и комуникативну праксу. Настанак нових медија субституира и делом интегрише класичне медије, што се манифестује на примеру Интернета. Последице се односе и на методе новинарске професије, карактер и структуру медија и комуницирања уопште. Промене, узроковане брзим технолошким развојем, често иду испред когнитивног, организационог, па и емотивног овладавања новим технологијама и проузрокују латентне и манифестне феномене као што је формирање тзв. “виртуелних заједница”. У тај процес укључена је и Србија, а да о томе не постоје рефлексије индивидуалне и друштвене свести, нити организовано усмеравање и регулисање.

У раду на наведеним пројектним задацима предвиђена је сарадња са медијима и стручњацима у Србији, а по могућности и иностранству. Планирани финансијер истраживања је Министарство за науку Србије, а на пројекту би била ангажована три стална и 6 спољних сарадника са 9 x 24 m. Апроксимативна цена истраживања би била 3.000.000 динара.


III У оквиру Центра за социјалну политику Института радиће се на више научно-истраживачких проблема у оквиру макропројекта Транзиција и социјална политика: породица и деца у Србији на почетку 21. века.

Основни циљ истраживања је теоријска и емпиријска анализа стања и класификација и систематизација резултата достигнутог нивоа социјалног развоја становништва у Србији (социјалне сигурности породице и социјално угрожених групација становништва: деце, омладине, старих), као и пројекција неопходних развојних промена и системских модела у стратегији социјалне политике и друштвене бриге о породици у Србији.
Према овом циљу истраживачки подухват се усмерава на следеће:

А) Утврђивање глобалних друштвених и економско-политичких системских решења социјалне сигурности, породично-правне и социјалне заштите породице и социјално угорожених групација становништва Србије на почетку 21. века
  • Обележја друштвено-економских и политичких промена у Србији и њихов утицај на положај породице и ефикасности система социјалне и породично-правне заштите;
  • Међународне околности и европска искуства као један од основа у опредељењима за развој и стратегију социјалне политике, социјалне и породично-правне заштите;
  • Основне одлике и друштвени положај породице и структура потреба за организованом друштвеном помоћи социјално угроженим групацијама становништва Србије на прелазу из 20. у 21. век.

Б) Анализа, класификација и типолгизација основних облика и својстава делатности социјалне и породично-правне заштите грађана у Србији на прелазу из 20. у 21. век.
  • Основни принципи и концепције на којима су постављене основе система социјане сигурности; социјало-заштитне и породично-правне делатности;
  • Основне карактеристике и функционисање система заштите од локалног до републичког нивоа, функционисање система заштите у појединим областима, као што је заштита деце и омладине у социјалном ризику, социјална заштита и институционална брига о старима, као и улога неформалног система заштите старих (заштитна функција породице) и повезаност социјалног и других видова заштите, као што су системске хуманитарне функције друштва и сл.;
  • Поређење социјалне сигурности, друштвене бриге о породици и система социјалне и породично-правне заштите у Србији са облицима и системима у развијеним земљама и савременим друштвима сличног степена развоја у Европи.

В) Пројекција и предлози могућих праваца развоја, стратегије социјалне политике, социјалне сигурности и система социјалне и породично-правне заштите у Србији на почетку 21. века
  • Типологија доминантних карактеристика и проблема у социјалној сигурности, социјалној и породично-развојној заштити породица и грађана Србије;
  • Процеси основних праваца промена у структури и виталним функцијама породице (репродуктивној, заштитној, економској и сл.) и основних карактеристика делатности у социјалној и породично-правној заштити породице и грађана у социјалном ризику;
  • Пројекција теоријских модела одређених система заштите породице и грађана и могућих ефеката на социјални разовј становништва Србије на прелазу из 20. у 21. век.
Период истраживања био би 2001-2004., а приближни трошкови истраживања били би 6.000.000 динара

.

ИПС, Светозара Марковића 36,Београд, тел: 011/334-9204, факс: 011/334-9202, email: ipsbgd@eunet.rs