ЗАВРШНА РЕЧ ДИРЕКТОРА ИНСТИТУТА


У периоду дужем од три деценије (1968-2001), Институт за политичке студије у Београду развио се из мале истраживачке јединице у саставу Факултета политичких наука, у модерну и самосталну научно-истраживачку установу средње величине, оспособљену да успешно остварује сложене истраживачке подухвате на више научних подручја. Садашњи кадровски састав Института, од неколико десетина квалификованих истраживача у одговарајућим научним звањима, који обухвата политикологе, правнике, социологе, психологе, комуникологе, лингвисте и економисте, омогућио је интердисциплинарни приступ већини спроведених истраживања и темељито заснивање научних налаза, пројекција и модела. Већина истраживача Института у сталном саставу поседује знатно истраживачко искуство неопходно за релаизацију развојних и примењених истраживања, што важи и за ангажоване спољне сараднике. То ће омогућити даље и потпуније прилагођавање рада Института савременим научним стандардима, као и потребама и захтевима друштвене заједнице. У том прилагођавању, настојања Института биће усмерена и на очување досадашњих резултата у раду на теоријским и фундаменталним истраживањима, посебно на обради проблема од значаја за продубљеније теоријско заснивање примењених и развојних пројеката.

Иако је у свим раздобљима свога досадашњег рада Институт располагао са релативно скромним финансијским средствима и материјалним ресурсима (претежно додељиваним из буџета), један део тих средстаа константно је издвајан за техничку модернизацију и опремање, као и за кадровско усавршавање сарадника. Рационална улагања у сопствени развој омогућила, су да данас највећи број сарадника Института ради употребом рачунара треће генерације, уз прикљученост на Интернет, тако да поред ослањања на оригиналну емпиријску грађу добијену истраживањима, користи и упоредне податке и резултате новијих истраживања у свету. Институт има и друга техничка средства рада и библиотеку, као и фонд емпиријских података за реанализе и лонгитудинална истраживања. Разматра се и могућност оснивања сопствене штампарске јединице, ради редукције трошкова све развијеније издавачке делатности.

На унутрашњем плану, организациона структура се разграњава и специјализује, што сведочи о успону и сазревању институције кроз отварање низа посебних центара по подручјима, или дугорочним програмима. Координација јединица је успешна, укључујући и интерперсоналну сарадњу истраживача и укључивање тимова различитог профила у макропројекте Института. Са задовољством истичемо добре међуљудске и професионалне односе персонала, у коме се негује позитиван дух и esprit de corps, што олакшава формулисање заједничких пројеката, доношење одлука и извођење, односно компететну процену налаза и резултата. Подвлачимо и несебичну менторску улогу и помоћ старијих сарадника млађим, у текућим истраживањима и изради магистарских и докторских дисертација.

И поред веома скромних личних примања, стални и спољни сарадници су у великој већини предано радили на повереним истраживачким задацима. О резултатима тог рада сведочи неколико десетина обимних монографија и више стотина мањих студија и приказа, који су нашли своју примену у наставним процесима, раду референтних државних и друштвених институција и прихватањем од научне јавности као незаобилазан ослонац за пројектовање и извођење нових истраживања. Институт је покренуо и два часописа који су стекли знатан углед и допринели неговању и развоју научне мисли о проблемима и решењима од значаја за развој Републике Србије.

Имајући у виду остварене научне резултате, Институт за политичке студије би у садашњој повољнијој друштвеној клими морао да посвети већу пажњу маркетингу и широј дифузији резултата свог рада у домаћој и међународној средини и да повећа број јавних презентација својих пројеката и налаза, јер садашњи ниво односа са стручном и широм јавношћу не одговара постигнутим резултатима рада.

Институт за политичке студије се данас налази и пред задатком потпуније кадровске обнове путем подмлађивања структуре сарадника и њеног попуњавања одабраним младим стручњацима различитих профила. Тај процес је у прошлој (2000.) години већ започет пријемом неколико сарадника у звање асистента-приправника за рад у центрима и на пројектима. За даљу кадровску обнову, међутим, биће потребна и материјална подршка друштвене заједнице, односно државе, јер је уз кадровско побољшање неопходно и одговарајуће материјално опремање.

Са посебним задовољством слободан сaм да констатујем да је Институт за политичке студије током тродеценијског рада у свим фазама успешно чувао дигнитет независне и слободоумне научне установе, која се увек представљала критичким и објективним односом према проблемима који су били предмет научних истраживања. То се у пуној мери односи и на текућа истраживања јавног мњења, медија, изборних и других политичких процеса, са којима је стручна и шира јавност редовно упознавана. Критички и стваралачки доприноси таквој оријентацији могу се увек проверити непосредним увидом у садржај књига, монографија, студија и чланака, објављених у издању Института и његових сарадника.

Из предложених нацрта пројеката на три научна подручја који се дају у овој монографији, може се видети пуна спремност Института да се свим својим капацитетима укључи у темељита истраживања модернизације политичких институција, комуникација и социјалног развоја Републике Србије. Уверени смо да тај избор пројектне тематике и његова реализација од стране овог Института, може послужити као основа за практичне уставне и друге реформске захвате и преображаје наше Републике у наредним годинама. Очекујемо да надлежни органи и тела у Републици Србији остваре увид и уваже досадашње резултате рада Института за политичке студије и на основу тога одобре извођење предложених пројеката у наредном периоду, дајући им финансијску и другу неопходну подршку, као подухватима од ширег и општег значаја за развој Републике Србије.

ИПС, Светозара Марковића 36,Београд, тел: 011/334-9204, факс: 011/334-9202, email: ipsbgd@eunet.rs