ИСТРАЖИВАЧКА ДЕЛАТНОСТ


1.1.Основна истраживања у периоду 1996-2000.

Основна истраживачка делатност Института за политичке студије у Београду у периоду од 1996-2000.године одвијала се у оквиру два макропројекта:

A. Политички живот и политичке инситуције у Србији на прелазу из 20. у 21. век;
Б. Социјална политика, породица и деца у Србији на прелазу из 20.у 21. век.

Први макропројект финансиран је у целости од Министарства за науку, технологију и развој Републике Србије и на њему је у истраживањима радило око 50 сарадника из сталног састава ИПС или као ангажовани спољни сарадници. Руководилац генералног пројекта био је др Милан Матић, редовни професор Факултета политичких наука у Београду. Рад на генералном пројекту био је организован на пет потпројеката, на чијем су челу стајали најискуснији научни радници и истраживачи, уз одговарајући број сарадника на сваком од потпројеката, према професионалној и научној оријентацији и стручности. Остварени резултати по потпројектима су следећи:

а) Потпројект: Традиција и савременост у политичком животу Србије 1996-2000. - руководилац др Живојин Ђурић, научни сарадник. На овом потпројекту урађено је и објављено 7 (седам) синтетичких монографских студија већег обима и различитог садржаја, од значаја за научно сазнање о утицајима ближе и даље политичке традиције српског народа на савремене политичке процесе и перспективе демократског преображаја Србије у 21. веку.

•Српска политичка традиција, аутор проф. др Милан Матић, обима 400 страница, изд. 1998.
•О српском политичком обрасцу, аутор проф. др Милан Матић, обима 303 страница, изд. 2000.
•Народна сувереност и демократски преображај Србије у 19. веку, политичко историјска студија, аутор др Живојин Ђурић, научни сарадник, обима 246, страница 2001.
•Политичке идеје у Срба, аутор проф. др Драган Симеуновић, обима 400 страница, први том 1997.
•Тито-социолошко-историјска студија, аутор проф. др Тодор Куљић, обима 398 страница, изд. 1998.
•Прилози за националну историју државе и права, аутор др Драган Суботић, изд. 1999.
•Српске политичке странке и покрети у 19. и 20. веку, аутор др Драган Суботић, виши научни сарадник и др Живојин Ђурић, научни сарадник, обима око 2000 страница у 5 томова, изд. 2000.год.

Сходно дефинисаним циљевима генералног пројекта на овом истраживачком пољу, главни резултати и основни доприноси објављених синтетичких студија су у проширењу научних сазнања и темељитијим анализама оних тековина и вредности српске политичке баштине (претежно из историје 19. и 20. века), који могу бити референтни оквир за потпуније и реалније разумевање савремене историјске, друштвене и политичке ситуације и стања у српском народу, а тиме и за утврђивање политичке оријентације српске државе и друштва према свету и будућности. Главна карактеристика у приступу истраживањима била је тежња за критичком ревалоризацијом прошлости и настојање да се из ње екстраполирају и подвргну објективној анализи оне традицијске снаге и потенцијали, који могу бити подлога за будуће демократске преображаје српског друштва, а да се у исто време идентификују и анализирају дејства негативних традицијских слојева, конзервативних и деструктивних политичких и културних образаца који оптерећују савременост и стварају препреке у савременом развоју српског друштва и његовом успешнијем модернизацијском препороду и укључивању у светске процесе.

Тако се у наведеним студијама проф. Милана Матића по први пут систематски реконструише порекло кључне политичке идеје српског народа, идеје самобитности, са извођењем историјских детерминанти и ситуационих имепратива који су довели до формирања једне тако особене идеје у оквирима једног релативно малог народа, са становишта историјских последица које истрајавање на тој идеји доноси Србији и српском народу све до данашњих времена. С друге стране, у овим студијама се даје критика оних саставница српске политичке матрице и идентитета у политичким процесима, који су негативно утицали на историјски развој Србије у различитим раздобљима националне историје, старије и савремене. Најзад, у студијама се даје и дуална типологија позитивних и негативних атрибута српског политичког менталитета, која на прегледан начин сажима противречне снаге у традицијском потенцијалу и потребу да се модернизацијом националног идентитета путем едукације и на други начин, појачају позитивни елементи у политичком обрасцу, а постепено уклањају они који доводе до потешкоћа и регресија у историјском развоју и напретку српског народа, његовој потпунијој интеграцији у савремене процесе, унутрашњој кохезији и националном консензусу.

На сличан начин, студија др Живојина Ђурића о народној суверености и демократском преображају Срба у 19. веку, на нов начин валоризује реалне домете српске историје од половине 19. века и појаве модерних политичких странака у Србији (после релативно раног националног формирања међу балканским народима), односно до високог степена политичке модернизаицје. Таква достигнућа, по сугестијама овог истраживања, дају основе за позитивније процене демократских потенцијала српске политичке културе као подлоге будућих преображаја, иако је историјски развој Србије, нарочито у другој половини 20. века, био обележен назадовањем и аутократским режимима, уз сталне отпоре српског народа прожете тежњом да те режиме промени. Студија проф. Драгана Симеуновића о политичким идејама у Срба, такође је једна систематска и широко замишљена критичка ревизија погледа на националну историју српског народа, основа за друкчије виђење политике, историјских збивања и профила националних политичких вођа и личности, као и политичких мислилаца пониклих у српском народу у минулим вековима. Ова истраживачка замисао чији се резултати саопштавају у првом од више томова, садрже низ нових сазнања или нових осветљења мање познатих страна политичке историје и српске политичке мисли у прошлости, откривајући богатство садржаја о којима се и у академским срединама није довољно знало и расправљало.

Социолошко-политичка студија проф. Тодора Куљића о политичком профилу Јосипа Броза Тита, наставак је раније опсежне студије аутора о облицима личне власти, а уједно и први научно утемељени и студиозни истраживачки захват у политику ауторитарног вође који је на одсудан начин утицао на токове најновије српске историје, па и на савремену историјску ситуацију и положај српског народа и Србије у Европи и свету. На продубљен и веома објективан начин, у студији се оцењују сва битна обележја Титове владавине и политичких метода, у контексту доминантних идеологија 20. века, са темељитом психолошким увидима у личну политичку историју аутократског вође, али и социјалне, политичке и психолошке снаге у међународној и националној средини, која су омогућиле регресију Србије из сопствене матрице ка отуђеним обрасцима једног недемократског режима, чији се реликти одржавају све до данас. Студија је научна парадигма и алтернатива било површним и публицистичким радовима о Титу и титоизму, било апологетским радовима, који немају никаквог упоришта у научном и реалистичком процењивању најновије српске историје и савременог положаја српског народа.

Две студије о националној историји (државноправној) и о српским политичким странкама у 19. и 20. веку аутора др Драгана Суботића и др Живојина Ђурића обрађују најуже сегменте политичког развитка Србије у новијој историји. Засноване на широкој документационој подлози и мање приступачној или недовољно истраженој грађи, ове студије могу послужити као незаобилазни приручник у припреми за иградњу демократских облика и модела политичког организовања Србије у 21. веку.

Пет истраживача на овом потпројекту објавили су у периоду од 1996-2001. године на десетине чланака, прилога у зборницима значајних институција и реферата на домаћим и међународним научним скуповима, од којих се наводе најзначајнији, без навођења мањих приказа, рецензија и сл.

б) Потпројект: Информационо-комуникациони систем и политичке комуникације, обухватила су парадигме: политичка пропаганда и медијски рат. Интегративне функције медија и људска права у сфери информисања и комуницирања. Руководилац потпројекта је др Новак Поповић, виши научни сарадник Института, ангажован 60 истраживачких месеци. Као главни резултат опсежних истраживачких захвата на овом потпројекту настале су четири научне монографије и то: •Комуникологија - водећа парадигма, аутора др Александра Богданића;

•Медији и политичка моћ, аутора проф. др Михаила Бјелице; •Виртуелне комуникације, аутора др Новака Поповића; •Право на комуникације као нови квалитет међународног споразумевања, аутора др Невенке Јефтић. Ови и други мањи чланци и студије, дају кључне одговоре на проблеме постављане пројектним задацима.

ц) Потпројект: Парламентарни живот, изборни процеси, политички субјекти и јавно мњење у Србији. Руководилац др Србобран Бранковић.
На овом потпројекту: испитивање трендова и промена у политичким ставовима грађана, везаних за актуелне политичке проблеме и питања у земљи; мерење јавних процена различитих страначких лидера, политичких државних и страних организација, и промене јавног мњења у погледу решавања конкретних политичких питања важних за земљу; степен животног стандарда грађана, снабдевеност тржишта различитим животним намирницама, платежна моћ грађана. Подаци се доводе у директну везу са животним стандардом грађана.

Поред редовних сондажа јавног мњења и избора, као и политичког расположења грађана о политичким питањима и збивањима, као резултат систематских истраживања на овом подручју предвиђених макропројектом, настале су следеће студије: •Штрајкови у Србији 1991-1996., аутора др Дарка Маринквоића;

• Радно право без радника, аутора др Дубравке Стајић;
• Изборни системи у Србији 1991-1996., аутора др Милана Јовановића;
• Изборно понашање: демографски и персонални чиниоци, аутора мр Јасне Милошевић.

д) Потпројект: Федерализам, регионализама и локална самоуправа чијом је реализацијом руководио проф. др Радивоје Маринковић, био је посвећен проблематици хоризонталне и вертикалне организације власти у процесима управљања и одлучивања у политичком систему Србије, укључујући и неке проблеме просторног, геополитичког положаја наше Републике. Поред читаве серије парцијалних студија и мањих прилога у зборницима и часописима, значајни резултати истраживања на овом подручју обухваћени су следећим већим и мањим монографијама:

•Локална самоуправа-политичко-правна студија, аутора др Радивоја Маринковића; •Управљање мегалополисом, аутора др Снежане Ђорђевић; •Пан-области и нови светски поредак, аутора др Ђорђа Поповића; •Косово-уставно правни аспекти, аутора др Душка Томића.

e) Потпројект: Социјална структура и политички живот Србије којим је руководио проф. др Михаило Пешић, реализован је истраживачким захватима чији су основни резултати објављени у завршеним монографијама, као и у већој серији чланака о преображајима социјалне структуре у Србији током последње деценије 20. века и импликацијама социјалних промена на политички живот и функционисање политичких институција, политичкој регресији у временима владавине ауторитарног режима, рата и изолације земље.

Монографије су следеће:

•Елите у Србији крајем 20. века, аутора Винка Ђурића;
•Социолошке теорије, аутора проф. др Михаила Пешића.

Б. Други макропројект Социјална политика, породица и деца у Србији на прелазу из 20. у 21. век финансиран је од Министарства за науку и технологију, а делимично и од Министарства за бригу о породици.

У оквиру макропројекта реализована су на различитим нивоима четири потпројекта развојног и примењеног карактера од којих два у потпуности, а два делимично.

У потпуности је реализована компаративна студија: Систем социјалне сигурности породице и деце у европским земљама на прелазу у 21. век, чији је водећи истраживач проф. др Дренка Вуковић, спољни сарадник. Један сарадник је из Института и један спољни сарадник са Факултета политичких наука.

У потпуности је реализовано истраживање развојног и примењеног карактера: Социјална заштита старих и улога породичне солидарности (до монографије која је припремљена за штампу), чији је водећи истраживач др Лидија Козарчанин, (33 истраживачка месеца) у сарадњи са Министарством за рад, борачка и социјална питања, 19 општинских центара за социјални рад и 7 геронтолошких центара и домова за старе.

Делимично је реализован потпројект развојног и примењеног карактера: Карактеристике и проблеми савремене породице и модернизација друштвене бриге и породично-правне заштите, (завршена је теоријска основа и анализа секундарних података, као и резултата емпиријског истраживања Института за социолошка истраживања Филозофског факултета у Београду) чији су водећи истраживачи др Ана Гавриловић и др Мирјана Рашевић, спољни сарадници из Министарства за бригу о породици и Центра за демографска истраживања Института за друштвене науке и један истраживач сарадник Института. Реализација истраживања изведена је и у сарадњи са три општине Централне Србије (Крушевац, Књажевац,Зајечар).

Делимично и у скромнијем обиму је реализован и потпројект развојног и примењеног карактера: Деца и омладина у социјалном ризику и систем социјалне и породично-правне заштите (завршена анализа секундарних података дела пројекта и то о малолетничком криминалитету и девијантном понашању младих) чији су водећи истраживачи мр Душанка Лукић-Хавелка и мр Драган Радуловић, спољни сарадници из Министарства за рад, борачка и социјална питања и Филозофског факултета - група за социологију, и два сарадника - приправника из Института.

У целини помсатрано, главни циљеви пројеката били су: утврђивање глобалних друштвених, историјских и економско-политичких системских решења социјалне сигурности, породично-правне и социјалне заштите породице и социјално угрожених групација становништва Србије на крају 20. века; анализа, класификација и типологизација основних облика и функција делатности социјалне и породично-правне заштите грађана у Србији крајем 20. и почетком 21. века; пројекција и предлози могућих праваца развоја, стратегије социјалне политике, социјалне сигурности и система социјалне и породично-правне заштите у Србији на почетку 21. века.

Резултати: урађена анализа основних достигнућа нивоа социјалног развоја становништва у Србији, као и пројекција неопходних развојних промена и компоненти системских модела у стратегији социјалне политике и друштвене бриге о породици у Србији.

1.2.Примењена и раzвојна истраживања у периоду 1996-2000.


У периоду 1996-2000. година примењена и развојна истраживања имала су одговарајуће место у делатности Института. Примењени и развојни резултати остварени су добрим делом из појединих потпројеката два споменута макро пројекта која су реализована у Институту у наведеном периоду. Пројекти у оквиру којих у добијени развојни и примењени резултати финансирани су од стране Министарства за науку и технологију, Министарства за социјалну политику и Министарства за бригу о породици.

Добијени резултати су плод емпиријских пројеката које су истраживачи Института спровели у назначеном периоду а недвосмислено су указали на форме и садржаје политичких промена у области социјалне политике и социјалног рада у Србији.

ИПС, Светозара Марковића 36,Београд, тел: 011/334-9204, факс: 011/334-9202, email: ipsbgd@eunet.rs